Progon je obeležio život svetog Nektarija Eginskog iz Grčke. Bio je sveštenik običnog naroda, a njegova poniznost je smetala ponosnim pravoslavnim klericima. Oklevetan je nakon što je njegova odanost probudila njihove sumnje. Parohijani su ga voleli, uprkos tome što je lišen crkve i prognan iz Egipta. Vera u Boga mu je tokom celog života bila najbolja odbrana.

Za razliku od njegovih verskih pretpostavljenih kojima su na umu bili samo moć i svetovne počasti - Nektarije je brinuo o siromašnima, učio je seljane da čitaju i pišu, svojim primerom je inspirisao mladiće da uđu u sveštenstvo, pisao je knjige i držao propovedi koje su ljude približavale veri.

Uprkos naporima da se diskredituje, Sveti Nektarije je osnovao samostan na Egini, neplodnom i pustom ostrvu, koji i dan danas predstavlja svetionik hodočasnicima. Čak su i njegovi poslednji trenuci na Zemlji iskorišćeni za pomoć drugima: na samrti je predao svoju potkošulju paralizovanom čoveku u bolničkom krevetu do njegovog, nakon čega je čovek ustao i prohodao.