Beto se brine o kuci u Mexico Cityju koja je vec nekoliko godina prazna, a u kojoj je nekad radio kao sluga. Samoca poslednjih deset godina, monotonija i rutina njegovog posla naterali su ga da zivi osamljenickim zivotom. Razvio je patoloski strah od otvorenog prostora koji mu ogranicava kontakte i s jedinih dvoje ljudi s kojima ih jos ima: vlasnikom kuce prema kojem oseca duboku zahvalnost i postovanje koje izrazava pokornoscu, i Lupeom, prijateljicom i ljubavnicom. Vest da se kuca prodaje predstavlja dilemu za Beta koji se ne moze odluciti bi li se odvazio nastaviti zivot ili potrazio nacin ostanka u svom zatvoru.